Dragi čitaoci, kako naš put prelazi u završnu fazu, tako nam putovanje postaje sve iscrpnije i napornije, a pristup internetu sve ređi i ređi. I, iako bih mogao da kroz jednu-dve neprespavane noći napišem ovih zaostalih 4-5 blog postova, sačuvaću snagu, nastaviti da pišem beleške u svoju “grunge” svesku, pa očekujte kompletnije, promišljenije i odmornije tekstove negde krajem sledeće nedelje, dok budemo čekali let kući u Ulan Batoru. Do tada, kratak update za vas koji nas možda ne pratite na facebook-u: Uspešno smo prešli Pamir i vozali se po Kirgistanu sve dok nam se motor nije pokvario. Nekoliko dana smo  [ Read More ]

Do sada nikada nismo imali nekih većih problema na granici. Možda smo nekada malo duže čekali ali nigde nismo naleteli na prepreku u prelasku. Nigde, sve do izlaska iz Uzbekistana. Kada smo ušli u zemlju, na malom, bezimenom prelazu na istoku države, mestu u sred pustinje, graničari su, pošto ne viđaju baš previše turista, potpuno zaboravili da nam vrate deklaracije koje smo popunili, gde stoji tačno koliko novca unosimo u zemlju. Debeljuca na izlasku iz uzbekistana odbija da nas pusti da izađemo iz zemlje bez ovih deklaracija, a sa novim papirima koje smo popunili, na kojima piše tačno koliko nam  [ Read More ]

U Samarkand stižemo predveče i satima se gubimo po konfuznim uličicama koje ne vode nigde. Posle dugog maltretiranja, parkiramo se kod Registana koji je zatvoren zbog proba za dvadesetogodišnjicu nezavisnosti Uzbekistana (1. Septembar). Tek tada povezujem da je baš ta dvadesetogodišnjca nezavisnosti razlog za hiljade i hiljade šarenih zastavica koje ukrašavaju svaki grad, selo, benzinsku pumpu i banderu u ovoj zemlji. Posle malo vremena provedenog sa lokalnim klincima koji ne znaju da li bi nam rađe ukrali fotoaparate ili stojali ispred njih, upuštamo se u traženje hotela. Konsultujemo naš Lonely Planet od pre 4 godine i idemo ka preporučenom hostelu  [ Read More ]

Bukhara nam je, posle Moynaq-a i Nukusa, pravi šok. Ušli smo u ogroman, impresivni, živi muzej. Posle ranojutarnje kafe koja nam je sprala poslednje tragove dugog, teško preživljenog puta, krećemo u potragu za smeštajem. Ovo bi *trebalo* da bude lako, 90% hostela i hotela su u samom centru starog grada a put do tamo je dobro označen na mapi. Jedini problem sa tim je što ne samo što Uzbekistanci izgleda ne umeju da čitaju mape, već su i sve 3 mape Bukhare koje imamo potpuno pogrešne. 45 minuta kasnije, već smo skoro odustali, ali, hajde, pitaćemo još jednog lokalca, da  [ Read More ]

Zadržali smo se u Moynaqu do kasnog popodneva, pa u Nukus stižemo tek predveče. Stajemo ispred hotela u kojem su odseli naši drugari iz Britanije, saznajemo da je soba više od $140, pa bežimo glavom bez obzira u hotel Nukus gde za mnogo, mnogo, mnogo, mnogo manje para dobijamo vrlo pristojnu sobicu sa sve polufunkcionalnim tusem. Glavni plan za danas – pojesti nešto lokalno! U toplo preporučenom kafeu Mona Liza nailazimo na izuzetno prijatnu atmosferu – kafe je u zadnjem dvorištu kuće, klupe i stolovi su postavljeni svuda a gusta vinova loza nas štiti od sunca. Hranu prave na otvorenom,  [ Read More ]

Aralsko jezero, učili smo na časovima geografije u osnovnoj školi, četvrto je najveće jezero na svetu. Proteže se kroz dve države, Kazahstan i Uzbekistan i u obe države Aralski region živi skoro isključivo od ribolova. Ovako je možda bilo 1960tih, ali već kada smo mi išli u školu, stvari su se značajno promenile. Tih kobnih 1960tih, SSSR se posvetio oživljavanju pustinjskih regiona u Kazahstanu i Uzbekistanu. Otkud im vode? Iz Aralskog jezera, naravno. Toliko je veliko da će sigurno podneti malo odvodnjavanja. 2008. godine, Aralsko jezero se smanjilo na jedva 10% svoje originalne veličine i više ne podržava bilo kakav  [ Read More ]

Još pre Uzbekistanske granice ušli smo u pustinju, ali je put bio loš i mi smo svi bili nervozni, pa nismo ni primetili. Posle granice, sa stotinama kilometara sivog peska svuda oko nas, nismo mogli pobeći od te činjenice. Oko granice smo još mogli da vidimo koji žbun, koji busen žive trave, ali već par desetina kilometara kasnije, sav živi svet je prestao. Nestali su ljudi, kamile,  krave. svaki znak civilizacije osim puta koji se u daljini topi u vrelom pustinjskom vazduhu je nestao. Sledećih 300km smo se stopili sa crnom štraftom koja preseca pustinju. Nismo ni pričali ni fotografisali  [ Read More ]

  Put za Atyrau je težak, ambulanta nam se trese, cvili, škripi i poskakuje. Čini se da će nam svakog časa otpasti vrata ili se srušiti krov. Stižemo u kasnim večernjim časovima i dok u Mariot-u pokušavamo da razmenimo novac, nude nam da iznajmimo stan $70 za nas pet. Stan je, u stvari, stan mame recepcionarke u Mariotu, a njen mlađi brat seda u kola i vodi nas preko reke u rasturenu rezidencijalnu četvrt do stana. Zgrada je… teško je reći ruinirana, ali je blizu toga. Smrad vlage nadjačava sva čula, suze nam oči od njega. Po stepeništu od oronulog  [ Read More ]

Najzad smo se uspeli odmoriti, udahnuti i izaći iz kola. Protegnuli smo noge i spremmni smo za sledeću etapu. Pravac: Azija. Put iz Volgograda je skoro pa nestvaran. Kako smo prešli Volgu, pejzaž se dramatično menja. Nestaje satara, dosadna Rusija, nema više zelenila šuma i polja. Svakim kilometrom ulazimo sve dublje u preriju, kao preslikanu iz nekog vesterna. Zelenilo popušta pred nemilosrdnim napadima suše. Sve prelazi u nijanse žute ili polako curi u smeđe. Krda ovaca, mršavih krava i konja se šetaju oko puta, skupljaju oko retkih oaza, bara ili jezeraca koja se još nisu osušila. Prelazimo mostove ispod kojih  [ Read More ]

Hteli smo da imamo ceo dan da bi istražili grad posle one duge noćne voznje ali smo toliko umorni da se meni uhvatila neka izmaglica preko očiju i hodam kao kroz melasu, usporeno i teško. Napolju je već uveliko iznad 30 stepeni i svaki pokret izaziva napor. Dakić, koji je vozio celu noc, do 9 ujutro, odlučuje da mora da dremne i odmori se, Tamara odlazi sa njim a nas trojica ostajemo u kafiću od 9:30 ujutro do negde 2 popodne, rabeći njihov besplatni wifi. Najzad, polurazbuđeni, na 40 stepeni u Volgogradu, odlučno krećemo u istraživanje grada. nismo prešli ni  [ Read More ]